U puc­nja­vi ko­ja se do­go­di­la ju­če, oko 11.30 sa­ti, na te­ra­si ka­fa­ne „Evro­pa” u Pla­vu, te­že je po­vri­je­đen Pla­vlja­nin Ismet Re­dže­pa­gić (77). Iz sta­ni­ce Hit­ne po­mo­ći u Pla­vu sa­op­šte­no je da je Re­dže­pa­gić na­kon uka­za­ne lje­kar­ske po­mo­ći tran­spor­to­van u Ur­gent­ni cen­tar Op­šte bol­ni­ce u Be­ra­na­ma i van je ži­vot­ne opa­sno­sti. Na nje­ga je, ka­ko se sum­nja, pu­cao nje­gov su­gra­đa­nin Bar­jam Đon­ba­laj (84), ko­ji je ubr­zo li­šen slo­bo­de. Uvi­đaj su iz­vr­ši­li pri­pad­ni­ci CB Bi­je­lo Po­lje i vi­ši dr­žav­ni tu­ži­lac.
– Po­vri­je­đe­ni Re­dže­pa­gić je oko 11.45 ča­so­va do­ve­den u sta­ni­cu Hit­ne po­mo­ći Plav, uka­za­li smo mu po­moć i od­mah ga tran­spor­to­va­li u Ur­gent­ni cen­tar u Be­ra­na­ma, gdje ga je če­ka­la sprem­na eki­pa lje­ka­ra. Po­vri­je­đe­nom smo po pri­je­mu ob­ra­di­li vi­še ustrel­nih ra­na – de­sne ru­ku iz­nad ša­ke, li­je­ve bu­ti­ne, is­pod ku­ka, sto­ma­ka u prav­cu že­lu­ca, a ima jed­no okr­znu­će met­ka pre­ko grud­nog ko­ša, ko­ji je za­vr­šio u li­je­voj ru­ci. Sve vri­je­me je bio svje­san i raz­go­va­rao, ta­ko da je ne­sme­ta­no mo­gao da­ti po­dat­ke o do­ga­đa­ju. U za­vi­sno­sti od te­ži­ne ra­ne u pred­je­lu sto­ma­ka i ko­ji su or­ga­ni po­vri­je­đe­ni, ži­vot pa­ci­jen­ta je u po­ten­ci­jal­noj opa­sno­sti – ka­zao je lje­kar Hit­ne po­mo­ći u Pla­vu Al­mir Ak­sa­lić.
Raz­log ob­ra­ču­na su, ka­ko po­li­ci­ja sum­nja, na­ru­še­ni od­no­si dvo­ji­ce su­gra­đa­na oko grob­nog mje­sta na gro­blju u Gu­si­nju. Na­i­me, ka­ko je la­ni u iz­ja­vi za „Dan” ka­zao Đonba­laj, sa Re­dže­pa­gi­ćem se su­ko­bio ka­da je ovaj na­mje­ra­vao da u kom­plek­su nje­go­vog brat­stve­nič­kog gro­blja po­dig­ne spo­me­nik svom dje­du Ša­ban-be­gu Re­dže­pa­gi­ću, ko­ji je ubi­jen kra­jem Dru­gog svjet­skog ra­ta, ali ko­ji, ka­ko je tvr­dio, tu ni­je sa­hra­njen. On se ta­da za po­moć obra­ćao nad­le­žnim dr­žav­nim or­ga­ni­ma, kao i Me­ši­ha­tu Islam­ske za­jed­ni­ce u Pod­go­ri­ci, ali ga ni­ko od njih ni­je ozbilj­no shva­tao, iako je bio iz­ri­čit da ova­kvu na­mje­ru su­gra­đa­ni­na ne­će do­zvo­li­ti ni po ko­ju ci­je­nu.N.V.


Iz­o­sta­la re­ak­ci­ja nad­le­žnih

– Imao sam 14 go­di­na ka­da je kra­jem Dru­gog svjet­skog ra­ta ubi­jen Ša­ban-beg Re­dže­pa­gić i do­bro pam­tim ta rat­na vre­me­na ka­da su po br­di­ma, šu­ma­ma i pe­ći­na­ma hap­si­li ili ubi­ja­li one ko­ji su se od­met­nu­li, ta­ko da sa si­gur­no­šću tvr­dim da on ni­je sa­hra­njen na gu­sinj­skom gro­blju kao ni­ti je­dan dru­gi Re­dže­pa­gić, jer je nji­ho­vo gro­blje u Pla­vu. Za po­moć sam se obra­tio or­ga­ni­ma za ko­je sam mi­slio da su nad­le­žni po tom pi­ta­nju, pa i Me­ši­ha­tu Islam­ske za­jed­ni­ce u Pod­go­ri­ci, ali se ni­ko ni­je za­in­te­re­so­vao ni­ti je to uzi­mao za ozbilj­no, iako sam im ka­zao da to ne­ću do­zvo­li­ti ni po ko­ju ci­je­nu, jer on na to ne­ma pra­vo i ne dam da re­me­ti spo­koj du­ša­ma mo­jih bli­žnjih – ka­zao je ta­da Đom­ba­laj.